Хронични стрес често доводи до промена у понашању и свакодневним навикама. Људи могу смањити друштвене активности и избегавати контакт са пријатељима и породицом. Нездраве навике, као што су прекомерна конзумација кафе, брза храна или пушење, могу се појачати као начин суочавања са стресом. Такође, навике у исхрани могу се променити, што доводи до прекомерног или недовољног уноса хране.

Продуктивност на послу или у школи често опада. Стрес може узроковати одлагање обавеза, осећај преплављености и смањену мотивацију. Многи људи губе интересовање за активности које су им раније биле пријатне. Јасно је да хронични стрес утиче на готово све аспекте свакодневног живота.

Увођење малих промена у рутину може помоћи у управљању овим последицама. На пример, редовна физичка активност, планирање времена за одмор и хобије, као и правилан сан, могу смањити негативан утицај стреса. Социјална подршка и разговор са блиским особама такође помаже у ублажавању понашајних симптома. Стварање позитивних навика и свесно управљање стресом могу довести до дугорочног побољшања квалитета живота.

Хронични стрес не утиче само на тело, већ и на наше емоције и психолошко стање. Људи често постају раздражљиви и нетрпљиви према породицом и колегама. Анксиозност и осећај преоптерећености могу бити свакодневни, што отежава обављање послова и личних обавеза. Поред тога, људи под стресом могу осећати депресивне мисли или недостатак мотивације за активности које су им раније биле пријатне.

Промене у концентрацији и памћењу су такође честе. Стрес може довести до потешкоћа у доношењу одлука и учинити да се свакодневни задаци чине тежим него што јесу. Осетљивост на критике и негативне коментаре се повећава, што додатно погоршава емоционално стање. Редовно праћење сопствених емоција и идентификовање узрока стреса може помоћи у његовом смањењу.

Разговор са психотерапеутом или учешће у групним активностима за управљање стресом може донети значајну корист. Технике као што су дневник емоција, вођење белешки о расположењу или медитација могу помоћи у регулисању емоција. Развијање навика које подржавају ментално здравље је кључно за дугорочно благостање. Позитивна самопомоћ и социјална подршка такође играју значајну улогу у смањењу емоционалних симптома стреса.

Хронични стрес може имати бројне физичке последице на тело које често пролазе непримећено. Главобоља је један од најчешћих симптома, а може бити праћена напетошћу мишића у врату и раменима. Такође, људи који су под стресом често осећају хронични умор, чак и након довољно сна. Проблеми са варењем, као што су надимање или бол у стомаку, такође су уобичајени.

Тело реагује на стрес производњом хормона као што је кортизол, што може довести до поремећаја сна и смањења енергије. Осетљивост на прехладе и инфекције може се повећати због слабљења имуног система. Регуларна физичка активност и здрава исхрана могу помоћи у смањењу ових симптома. Важно је препознати знакове стреса рано како би се спречиле озбиљније последице по здравље.

Често људи занемарују ове физичке сигнале, мислећи да су последица умора или нормалних дневних обавеза. Међутим, упорни симптоми могу указивати на хронични стрес који захтева пажњу. Редовни лекарски преглед и разговор са стручњаком за ментално здравље могу бити од помоћи у управљању симптомима. Поред тога, једноставне технике релаксације, као што су дубоко дисање или медитација, могу значајно смањити телесне тегобе.