Хронични стрес често доводи до промена у понашању и свакодневним навикама. Људи могу смањити друштвене активности и избегавати контакт са пријатељима и породицом. Нездраве навике, као што су прекомерна конзумација кафе, брза храна или пушење, могу се појачати као начин суочавања са стресом. Такође, навике у исхрани могу се променити, што доводи до прекомерног или недовољног уноса хране.

Продуктивност на послу или у школи често опада. Стрес може узроковати одлагање обавеза, осећај преплављености и смањену мотивацију. Многи људи губе интересовање за активности које су им раније биле пријатне. Јасно је да хронични стрес утиче на готово све аспекте свакодневног живота.

Увођење малих промена у рутину може помоћи у управљању овим последицама. На пример, редовна физичка активност, планирање времена за одмор и хобије, као и правилан сан, могу смањити негативан утицај стреса. Социјална подршка и разговор са блиским особама такође помаже у ублажавању понашајних симптома. Стварање позитивних навика и свесно управљање стресом могу довести до дугорочног побољшања квалитета живота.